22.06.2015
ПАМТИМ САМО ЛЕПЕ СТВАРИ...
Свака је мировна мисија састављена од много изазова, а ова у Централноафричкој Републици поготово. Није лако да за само неколико сати лета схватите да више нисте на вашој клиници са уобичајеним болестима, доступним медицинским процедурама и разним терапијским опцијама. Одједном сте у срцу Африке са болестима чија имена памтите из факултетских уџбеника и са припрема у Центру за мировне операције због чега сте захваљивали богу што сте рођени у Србији. Маларија, филиријазе, тифус, уједи инсеката, змије. А колико сутра почињеш да радиш са људима који од тебе оправдано очекују спас.Мало је рећи да постоји трема. Боље је рећи страх који се сваки дан смањује са пуно прочитаних страница из књига о тропским болестима и обрнуто пропорционално са бројем бесаних ноћи посвећених излечењу неког тешког болесника. Након тога - први излечени пацијент. Срећа. Па други, трећи... Али Африка увек има пуно изненеђења у резерви. Нешто што личи на гадан херпес на лицу је у ствари опекотина од киселе бубе. Чир на кожи је у ствари ларва коју је положила мува манго (Mango Fly). Лимфаденопатија није нека тамо вироза већ AIDS.
Кроз нашу болницу је прошло пацијената из више од 90 различитих држава. Сви су ту били да затраже неку помоћ.. Било је тешко разумети толико различит енглески језик, француски, арапски, санго, банту... Требало је схватити да пацијент који је дошао због болести не може да прими терапију зато што му је верски празник или да може да је прими тек увече. Морали смо да схватимо и људи који су дошли да се пожале како дуго нису ишли кући, нису видели децу по годину и више дана, да тешко живе...
Али „Памтим само лепе ствари“, баш као што каже једна стара песма...
потпуковник
др Вељко Милић
MINUSCA
2014/2015