26.05.2017
Вежба са мирисом прегрејане прашине
Док пролазим кроз Коуликоуро тренинг центар (КТЦ) пролазе ми мисли како се човек брзо навикне на подневну Малијску жегу и мирис прегрејане прашине. Време је непосредно по завршетку ручка и тек понеко промакне ужурбаним кораком и нестане у бројним зградама КТЦ. Овде је смештен највећи део тренинг Мисије Европске уније у Малију (EUTM).
На вратима собе где је смештен трочлани српски Мобилни медицински тим са лекаром (MEPT) мисли ми прекину рески звук са Мотороле ,, This is Foxtrtot 66 for Angel 1 and Angel 2...Allert… Come to ТОC. Over,, То је позив на хитан задатак. Наиме тог дана је српски тим у мировној мисији ЕУТМ Мали обављао дужност дежурног тима – позивни знак Анђео 2.
Командир мајор др Ивица Ћурић ужурбано облачи балистички прслук, проверава наоружање и креће ка ТОК-у, командном месту Мисије. Поред возила сачекао га је заставник Синиша Маравић, медицински техничар-возач, који већ завршава кратку проверу возила EAGLE 4 са санитетским модификацијама. Мир поднева запара звук мотора од 6000 кубика. У даљини се јави брат близанац нашег EAGL-а, знак да је и немачки тим спреман за покрет. Тиму се придружује и трећи члан заставник Дејан Стојиљковић који доноси неопходну медицинску опрему и тим је комплетан и спреман за задатак.
Испред Командног центра чека нас дежурни официр са два тима белгијских и шпанских војника за обезбеђење. Два ЕАGL-а истовремено стају на своју позицију и лекари вође тимова се само погледом поздрављају што је довољан знак да је све спремно за покрет. Раде заједно у малијским беспућима већ четири месеца и добро познају могућности свoјих тимова.
Од дежурног официра добијамо податке, концизне, кратке и јасне информације. На 25 км од KTC на путу за Бамако који је у изградњи дошло је до саобраћајне несреће у којој је учествовало и возило ЕУТМ. Укупно четворо повређених од којих двоје у тешком стању. Не губимо време и одмах крећемо ка месту несреће. Напред је возило за обезбеђење белгијске војске АТФ Динго тешко оклопљен и наоружан, препознатљив по својој даљински контролисаној куполи са наоружањем. Следећа су два EAGLE-4, немачке војске, на другом лепрша застава Србије. Од децембра 2013. године користе га припадници Војске Србије. На зачељу је шпански IVECO LMW LINCE, такође тешко оклопљен и наоружан.
Шпански војник на куполи поздрави Малијског војника са капије који убрзо нестаде у облаку прашине који подигоше борбена возила. Само пар минута по изласку из базе колона се нагло зауставља. Вођа обезбеђења нам преко радио везе саопштава да нас блокира крдо магараца, једна од најчешћих животиња у овом делу Малија. Само у граду Коуликуро има их више хиљада. Већ навикнути на овакве ситуације полако се пробијамо кроз крдо тврдоглавих животиња и настављамо задатак. Пут је у веома лошем стању. Реконструкција траје месецима али и даље као да је на почетку. Локално становништво сматра да све треба радити на „малијски начин“ (дони дони), односно полако.
По изласку из града убрзавамо на деоници пута која је нешто боља. Пролазимо кроз непрегледне шуме манга који сазрева у овом сушном периоду. Иза дрвећа се повремено појави по које дете да махне ЕУТМ возилима. Становништво је наклоњено мировњацима у Коуликуру и увек их одушевљено поздравља, поготово деца.
Након готово получасовне вожње приближавамо се месту несреће. У возилу извршавамо последње припреме, стављамо обавезну заштитну опрему: шлемове, наочаре за прашину и рукавице. Возила са обезбеђењем прилазе прва месту несреће и војници се постављају око оштећеног возила формирјући заштитни прстен. Убрзо и медицински тимови добијају знак да могу да изађу из возила и наставе пружање прве помоћи. Санитетски мајор немачке војске Мајкл као вођа мобилних медицинских тимова преузима командну над даљим збрињавањем. Прилази првом повређеном који је прикљештен вратима возила и даје знак српском тиму да преузме даље збрињавање. На повређеном оставља картицу пацијента са редним бројем 1 и alpha статусом што је нама знак да има приоритет у транспорту. Српски тим наставља даље медицинско збрињавање...
У првој процени повређених користимо MARCH војни протокол за пружање прве помоћи. Сва три припадника проверавају да ли има масивних крварења. На повређеном налазимо лацероконтунзивну рану у потиљачном делу главе и крварење заустављамо компресивним завојем. Постоји и могућност повреде вратне кичме. Заставник Стојиљковић поставља имобилизацију врата Шанцовом крагном. Успевамо да уз помоћ полуге ослободимо ноге повређеног које су биле заробљене испод возила. Проверавамо да ли има знакова прелома костију потколенице које не налазимо. Иако су дисајни путеви проходни, повређени ослабљено дише, мање од десет респирација у минути, сатурација кисеоника пада и одлучујемо да повређеног интубирамо. Након премедикације др Ивица Ђурић пласира ендотрахеални тубус и проверава његову позицију аускултацијом, док заставник Маравић исти фиксира и везује на мобилни респиратор. Сатурација кисеоника се поправља.
За то време је заставник Стојиљковић пласирао интравенску канилу и поставио манжетну за мерење артеријске тензије, 110/75 ммХг пулс 110/мин. Започињемо давање интра венски течности и дајемо антибиотску заштиту. Стање свести повређеног се класификује по систему AVPU, лекар обележава велико слово У у картон повређеног. Заставник Стојиљковић наставља бригу о механичкој вентилацији али је у једном тренутку нагло одгурнут у страну уз подизање облака прашине из кога се чује ,, Help them, help them“.
Назиремо ирског мајора који је такође био у оштећеном возилу како дезорјентисано трчи око возила мислећи да на тај начин помаже својим сапутницима. Смирујућим гласом му прилазимо и полако га одводимо до возила белгијског обезбеђења успут проверавајући да ли има неке повреде. Пошто не налазимо видљиве повреде отварамо картон повређеног и класификујемо га у charli групу, психотраутоматизован.
За то време немачки Тим је збринуо друга два повређена. Оба су alpha категорије, један има обостране преломе потколеница које је немачки тим вешто имобилисао, други има пенетрантну повреду грудног коша. Др Мајкл је већ поставио ,,chest seal“ међутим стање болесника се не поправља убрзано и плитко дише, сатурација кисеоника пада а усне су готово плаве. Након кратке консултације између лекара и брзог прегледа, закључујемо да долази до развоја тензионог пнеумоторакса и пласирамо декомпресиону иглу. Стање се након тога поправља и време је за кратки осмех на лицима медицинара али он бива прекинут новим позивом у помоћ преко система везе.
На месту које су шпански и белгијски војници припремали за слетање хелихоптера један од белгијских војника сигнализира да је повређен. Док др Мајкл шаље 9-линер преко система везе, захтев за хитну евакуацију ваздушним путем, др Ђурић и заставник Маравић брзим кораком крећу ка повређеном војнику. На неких 5 до 6 метара од њега стајемо као укопани јер видимо да се од њега удаљава црна мамба, најотровнија змија у овом делу Африке. Војник је добро утрениран као и сви припадници Мисије у оваквим ситуацијама. Упркос страху, сео је на тло и покрете смањио на минимум што је најбоља самопомоћ у оваквој ситуацији. Прилазимо му и постављамо имобилизацију на леву потколеницу на којој налазимо место уједа. Обавештавамо др Мајкла да имамо још једног alpha пацијента. Повређеног на носилима преносимо до места где очекујемо слетање хелихоптера. Тамо нас већ чека низ од пет заставица различитих боја. Смештамо повређеног поред заставице црвене боје резервисане за повређене alpha статуса са приоритетом евакуације. У тренутку док спуштамо носила на тло у даљини чујемо звук хелихоптера. Време је да завршимо прекинути осмех.
Слетање је посебан изазов за оба тима јер у Афричкој дивљини слетање хеликоптера подиже огроман облак прашине, камења и грана уз велики ризик од повреда. Унапред истренирани за овакве ситуације, својим телима штитимо повређене. По слетању у договору са лекарском екипом за ваздушни транспорт одлучујемо да три повређена транспортујемо хеликоптером. У хеликоптер иду категорисани као аlpha, повређени са повредом главе и врата на механичкој вентилацији, повређени са пенетрантном повредом грудног коша и белгијски војник са уједом змије. По њиховом смештању у ваздухоплов, у наша санитетска возила смештамо преостала два повређена. Немачки MEPT преузима психотраутоматизованог болесника а српски Тим добија задатак да транспортује повређеног са обостраним преломом потколеница. То је посебан изазов за нашег возача-медицинског техничара заставника Маравића који мора да управља возилом од девет тона по Малијском беспућу и да у исто време минимализује нагле покрете возила који би угрозили повређеног са преломима.
Заставник успешно савладава изазов. Иза њега је огромно искуство - друга ЕУТМ мисија и више од 10.000 километара на EAGLE-4. Долазимо до КТЦ. Испред немачког Рола 2 чека нас клинички директор коме предајемо кратки МИСТ извештај јер му је још у току транспорта и збрињавања пренесена већина података о повређенима. Улазим у Рол 2. На улазу у операциони блок стоји црвено светло. Повређени транспортовани хеликоптером су већ на операционом столу. У делу за инфективне болести видим белгијског војника који се смеши док златне капи антивенума полако капљу преко. Стигао је на време да прими антиотров без значајнијих последица од уједа црне мамбе. Док напуштам просторије Рола 2 преко мотороле чујем ,, Foxtrot 66 for all, exercise over, exercise over, exercise over“.
Била је то још једна у низу вежби за MEPT тимове и Рол 2 у саставу ЕУТМ Мали које имају за циљ да нас обуче за што бољу реакцију у стварним ситуацијама.